O Koncertu Godine, “nekim novim klincima”, novom albumu, Canetu, sebi, muzici…kratko i jasno – Anton.

Kako se osećate kada znate da ćete nastupiti na Koncertu Godine u Novom Sadu, sa Eyesburn, Goblinima, Suneshine...
- Za mene je to koncert kao i svaki drugi, ali ipak ovaj ima drugačiji značaj jer ćemo se svi okupiti na jednom mestu i imati prilike da razmenimo energiju, da se pre svega zabavimo, da dopremo do tih ljudi koji su došli da nas slušaju...da razmenimo sličice!

Šta uopšte mislite o Koncertu Godine i da li smatrate da će vratiti stari sjaj?
- Ne znam šta da ti kažem, da li će moći da vrati stari sjaj. To je uvek bila velika manifestacija, uvek su tu bile dobre svirke, šta znam... To je u Spensu, ako sam dobro upućen. Lepo je i jako mi se dopada što opet udaraju! Ima veoma dobrih novih bendova...i mladih i starijih koji su se vratili.

Možeš li da uporediš mlade bendova danas i u svoje vreme? Kako je tada izgledalo a kako gledaš danas na to? Članovi mnogih mladih bendova će doći da vas čuju u Novom Sadu!
- Moguće,moguće sasvim jer su verovatno rasli između ostalog i uz našu muziku. Pratio sam svih ovih godina, da kažem zbivanja na našoj sceni, po tim manjim klubovima i pričao sam nekim ljudima davno koji su zapravo sada mnogo toga izdali, da će sve to buknuti, da će doći trenutak kada će se oformiti jedna nova mlada scena samo kada se okupi dovoljno, a dovoljno je nekoliko mladih bendova koji mogu da povuku sa sobom ostale. Dovoljno je dva-tri benda koja imaju šta da kažu, a mladi ljudi kao i svi mladi ljudi uvek imaju nešto da kažu, da dignu svoj glas i da kažu sve ono što misle da bi trebalo da bude rečeno.

Primetiš li ponekada da nešto nedostaje novoj sceni, da mladi ljudi skoro i da nemaju malo bunta u sebi, da ne žele ništa da menjaju?
- Ne mislim uopšte da oni imaju nešto manje da objave nego mi, samo je pitanje kako, ko i šta?! Pitanje je samo konkretno o čemu pričamo. Radi se samo o autentičnosti ljudi ili autora koji prave muziku i pitanje je koliko neko u sebi poseduje energiju i želju da oslobodi sebe, koliko mu je dobar provodnik. Neko se uči a neko je jednostavno nadaren, ali energiju koju nosi mladost treba ceniti više jer je ona dragocenija! Nije ona baš zamena za iskustvo, ali kada ona nastane to je ako neka vrsta rađanja. Ono što je prvo uvek je najbolje. Kao što se sprema prvi album ceo život ili šesti, nije ni bitno, samo ako imaš šta da kažeš onda je i taj šesti dobar kao prvi.

Da li uopšte možete da opstanete od rock ‘n’ roll-a i kako se osećaš kada znaš da o svemu, pa i o vama odlučuju prosečni ili ograničeni ljudi?
- Celog svog života radim samo to i ništa više - sviram! Mada je to užasno široka tema. Na kraju krajeva odlučuješ samo ti sam, čoveče. Nije dobro, svet je takav kakav jeste, ali da ti pojasnim – ako bi se čovek ugledao samo na to kakav svet jeste i kakvi ljudi upravljaju njime gde bi onda tu bio On. Zapravo, jedan čovek koji se bavi bilo kojom umetnošću, a evo pričamo pre svega o rokenrolu, mora da bude negde u sebi dete, a evo mi sviramo 30 godina i još uvek smo deca. Prosto, moraš da naučiš da se igraš, a na kraju da sve vreme imaš tu potrebu da se igraš. Život može da bude klopka ali da su opet tu vrata, izlazi koji vode u slobodu.

Da li Partibrejkersi spremaju neki novi album i kada bi to otprilike trebalo da bude? S obzirom na to da ste prošli snimali 9 meseci i imali velike probleme sa izdavačima, a da je opet ceo tiraž rasprodat u jednom danu, šta možemo da očekujemo?
- Isto kao i uvek - trudimo se da napravimo dobru muziku. Još uvek se igramo, na tom nivou smo, pravimo pesme, džemujemo i tako to. Sve ima svoj ritam.

Kakav je osećaj prodati 4.000 primeraka za samo jedan dan? Da li te je to podsetilo na neko prošlo, uslovno rečeno “bolje” vreme? Da li si se na kraju osetio pobednikom jer niko nije hteo, želeo da vas objavi?
- Ma sad to ne znam, i ja sam čuo neke takve informacije, ali mislim da je to prenaduvano. Super je prodati puno ploča, nosače zvukova, ali mislim da je mnogo bolje da taj nosač nosi dobru stvar. Mnogi danas mogu da prodaju puno ploča. Mislim, ono što si pomenuo u prethodnom pitanju – zapravo, stariji ljudi mnogo brže odustaju, nisu spremni da se menjaju, da menjaju svoju muziku, da sarađuju sa novim ljudima, da izađu iz sebe... Inače tu ploču je izdao PGP jer je tada radio čovek koji je izdao i nas i Disciplinu Kičme. Za razliku od ljudi koji su radili pre njega, on je kapirao muziku i želeo da napravi nešto, opet da zatalasa površinu jer je taj PGP do tada nekako životario. Ne znam šta se dalje desilo i šta se danas dešava.

Da li ste svesni činjenice da ste Cane i ti postali, bukvalno, kult rokenrola na ovim prostorima i kako se nosite sa tim? Kako se uopšte nosite zajedno jedan sa drugim, skoro pa 30 godina? Šta vas još uvek drži zajedno?
- Sviramo čoveče! Evo, sada opet pravimo pesme i to je to. Kao svako prijateljstvo koje jako dugo traje ima svoje uspone i padove, kao reka kad meandrira. Ali ono što je bitno jeste taj trenutak čistine kada sviramo, kada razmenjujemo ono zbog čega smo se okupili!

Da li imaš nešto da poručiš čitaocima jedinog štampanog rokenrol časopisa u Srbiji i publici Koncerta Godine?
- Mislim da je mnogo lepo, mnogo lepo baviti se muzikom! Muzika je plemenita stvar, osim što razvija vijuge, razvija plemenite osobine kod čoveka. Mnogo mi je drago kada vidim da neko svira, da piše neke pesme, da piše knjige, da crta nešto, da promišlja život. Živi! Trudi se da nađeš svoj put ka životu, da proprtiš stazu kroz ovaj život koji nije lak… Muzika je jedan od načina kako možeš da pristupiš drugom čoveku. Muzika je jako moćan medij, prolazi kroz sve zidove, sa telom je kompatabilna, sa čovekom, može da ga naštimuje ili raštimuje. Vibracije su takve prirode. Prosto je. Znam po sebi – čim mi nije okej, pustim nešto i odmah kez, odmah mi je bolje! Evo, mi smo svirali svugde, pa i gde su neki ljudi u fazonu da je nemoguće svirati, a mi smo svuda bili i sticali nove prijatelje. Kao neko istureno odeljenje mostogradnje, pravimo neke nevidljive mostove, spajamo neke nevidljive obale dobre volje. Muzika spaja ljude! Tako i vi!

Sloboda ili Ništa?!
- Hah, pa zna se…Sloboda!