Partibrejkers Net 'Intervju'


16.11.2007 'Politika' Zoran Kostić Cane
Piše: Jelena Koprivica Ništa bez slobode Kada imaš svoj stav, obično se zameraš ljudima, jer, otkrivajući sebe, otkrivaš i druge. U pesmama otvoreno govorimo o prijateljstvu, ljubavi, lažima, istini, očekivanjima, kaže Zoran Kostić iz „Partibrejkersa” Od prvog singla „Hiljadu godina/Večeras”, objavljenog daleke 1984. godine, beogradska grupa „Partibrejkers” je, kako je nedavno rekao njen pevač i lider Zoran Kostić Cane, postala „lektira” potrebna svim generacijama. Prošlo je pet godina od objavljivanja poslednjeg albuma ovog sastava „Gramzivost i pohlepa”. Početkom novembra konačno je objavljen novi album grupe „Partibrejkers” pod nazivom „Sloboda ili ništa”. O tome zašto im je trebalo toliko dugo da snime i objave novi album koji je izašao za PGP – RTS za „Politiku” priča Zoran Kostić, frontmen čuvenog benda, koji je još davno rekao da je rokenrol pobuna i želja za slobodom: – Mi smo sve vreme svirali. Nakupilo se dosta materijala koji smo morali da odabiramo. Usvojili smo i malo nezgrapan način rada, a to je da dugo, po godinu i po dana, snimamo ploče. Hteo bih da podsetim i da ovu ploču niko nije hteo da objavi, a u pitanju je strašan album, sa strašnim porukama, energijom, svirkom i svime što sadrži jedna dobra ploča. Da li je poražavajuća činjenica za nekog ko se bavi muzikom više od dve decenije što godinu dana traži izdavača? – Kako da ne. To znači da niko ne računa na tebe i tvoj rad. Odnosi se prema tebi kao prema nečem nepotrebnom. Ako „Partibrejkersi” ne mogu da nađu izdavača, čemu onda da se nadaju mladi muzičari, klinci koji tek sad počinju? – Ne smeju da se obeshrabruju, jer imaju naš primer pred sobom. PGP – RTS je jedina kuća koja je htela da izda naš album. Pruženu ruku nismo odbili, našli smo neki zajednički jezik. Ovo je prvi put da objavljujemo za PGP – RTS. Zašto album ne prati neka veća medijska kampanja i zašto je objavljivanje kasnilo dva meseca? – Da bismo došli do konačne verzije, malo smo prolongirali izlazak albuma. Spot za pesmu „Lobotomija” vrti se na televizijama, ide i reklama i sve što je do nas, mi smo uradili. Ploča je izašla pre desetak, petnaestak dana i čekamo prve reakcije. Nezvanično smo čuli da je prvi tiraž rasprodat, tako da se sada dešava nešto što se dugo nije desilo. Album se može naći, osim u prodavnici PGP-a i u IPS-ovim radnjama, i u nekim specijalizovanim knjižarama i mega marketima. Izjavili ste nedavno da je album u „vašem fazonu”. Šta to znači? – Rifovi, tekstovi, energija, britkost, odgovor na ovaj trenutak u kome svi živimo. Prisutna je priča o nekim stvarima koje ne možeš da sretneš na izdanjima koje izlaze u ovoj zemlji, a koja su korektna i prilično lažnjikava. Ljudi su utonuli u neku maglu, nemaju svoj stav. Kada imaš svoj stav, obično se zameraš ljudima, jer otkrivajući sebe, otkrivaš i druge. U pesmama otvoreno govorimo o prijateljstvu, ljubavi, lažima, istini, očekivanjima… Album se zove „Sloboda ili ništa”. Ako nema slobode, šta raditi onda? – Onda ništa! Nema ništa bez slobode u bilo kom smislu. Sloboda se osvaja svakog trena života. Slobodu će ti pokloniti majka kada te rodi, ali posle moraš da se boriš. Sloboda plače za slobodom! Šta je sledeće što očekuje „Partibrejkerse”? – Već 23. novembra ćemo imati potpisivanje albuma u IPS-u, četiri dana kasnije očekuje nas promocija u SKC-u, a 29. je promocija u Novom Sadu. To su neki planovi vezani za novu ploču. Možda ćemo na toj promociji održati i neku popodnevnu svirku, odsvirati nekoliko stvari isključivo sa nove ploče. To su „Brejkersi” u dobrom izdanju, naoštreni, nabrijani… Malo neuništivosti u ovom lomljivom vremenu nije naodmet! Pre nekoliko dana, na Mitrovdan, održali ste koncert u Kosovskoj Mitrovici. Koliko vaš koncert, kao i bilo koje drugo dešavanje, ljudima tamo znači? – Znači, diže ih iz mrtvila i zaborava. Kada čovek teško živi, on misli da je život zaboravio na njega, da su svi zaboravili na njega. Njima je važno da niko ne zaboravi na njih, da mi imamo na pameti da oni nemaju slobodu kretanja, da žive u getu. Teške stvari se dešavaju nekim ljudima nedaleko od nas, ali čovek da bi preživeo pribegava neosetljivosti, ne shvatajući da je neosetljivost gašenje sopstvenog života. Mi smo bili u Kosovskoj Mitrovici, bilo je puno ljudi, mnogo mladih i dobro je da se dignu malo, da bar na trenutak dobiju osećaj normalnosti, zabavu uz poruku! Živite u Zrenjaninu već dugo. Šta danas osećate kada dolazite u Beograd? – To je moj grad, moje rodno mesto. Da parafraziram Antona Gustava Matoša, svuda dođi, a kada umireš vrati se kući. Ako me pitate za gradove, to su široki pojmovi za mene. Meni je lepo tamo gde se dobro osećam, a najlepše mi je u svojoj porodici, u svojoj kući, u miru i tišini, u lepim i dragim stvarima, jer od ružne spoljašnjosti idemo u bezbednost unutrašnjosti, sopstvene, lične. A unutrašnjost ne može da bude bezbedna, jer se suočavamo sa sobom. Treba naći vremena za pametnija posla, a ne učestvovati u nekoj javnoj zabavi koja nema veze sa mozgom!