Nebojša Antonijević Anton: Ispovedno kopanje po sebi

Ceo svet je u nekom loncu i polako se krčka...
Ali, uvek postoji izlaz i treba da se trudimo da svako od nas bude malo bolji

Razgovarao: P.D. - I.S.

Retko ko u ovom gradu još može da skupi takvu ekipu ljudi kao što mogu "Partibrejkersi". Gala promocija njihovog novog albuma "Gramzivost i pohlepa" (Haj-faj centar) u "Kafe -piceriji" Grad u Zemunu ličila je na neku vrstu ponovnog okupljanja (proširene) porodice. Svi su došli - stari prijatelji, kolege, poštovaoci - zadesio se doduše i poneki uljez (TV Pink), ali je "premijera" novih "Partibrejkersa" ispraćena kako treba - kao prvorazredan muzički događaj.

Pre nastupa, u "loži" iza bine, za "Glas" smo razgovarali sa gitaristom "Brejkersa" Nebojšom Antonijevićem Antonom. S obzirom da je reč o prvom studijskom albumu "Partibrejkersa" posle 1997. godine, prva tema nametnula se sama po sebi...

- Sve pesme nastale su u poslednjih šest godina, neke ranije neke nedavno, ali najbitniji je bio trenutak kad smo došli u tu fazu da bi trebalo nešto da snimamo. Ne snimamo ploče svake godine, čak ni svake druge... jednostavno, tako radimo i takvi su nam ciklusi... Ne bih da seciram ideju ploče, ali... suština je u tome da smo malo kopali po sebi i da je ploča dosta ispovedna. Ima tu svega, ima i ljubavnih pesama koje su nastale u ovom teškom vremenu. Ceo svet je u nekom loncu i polako se krčka... Ali, iako je tako, uvek postoji izlaz i treba da se trudimo da svako od nas bude malo bolji.

Nove generacije rastu uz drugačiju muziku, koga danas vidite kao svoju publiku?
- Sve to što se dešava je potpuno normalna stvar. No, važno je da kad nešto radiš, to bude kvalitetno, da može da zainteresuje, da potakne nešto u ljudima. Mi se ne obraćamo nekom posebnom delu publike, nemamo zacrtanu ciljnu grupu, obraćamo se ljudima... Pretpostavljam da će ovu ploču moći da sluša i neko veoma mlad, ali i neko iz moje generacije, čak i stariji. Bitne su teme, muzika...

Na ploči je više sporijih stvari...
- Znaš kako, mi nikad nismo sračunato pravili muziku. Kad se neka pesma "porodi", kad izađe iz nas, procenimo da l' nam se sviđa i kad dođe vreme snimimo je, i to je to... Volim da slušam sporu muziku, muziku sa puno tišine, i ko zna, možda ćemo u budućnosti svirati još više sporijih stvari.

Na nekim koncertima prošle godine svirali ste sa dva bubnjara.
- Bubnjeve sviraju Darko i Buca. Obojica su učestvovala i u snimanju ploče, sviraće i večeras. Znači, jedan deo koncerta sviramo s jednim bubnjarem, jedan deo s dva. Na turneji će tu biti još nekih naših prijatelja, jer hoćemo da napravimo takvu atmosferu da nam bude lepo.

Koncert "Partibrejkersa" na Tašu bio je jedan od retkih velikih rok koncerata devedesetih...
- To je bio takav trenutak, bar tako mislim. Desio se veliki koncert, koji je i meni ostao u lepoj uspomeni. Voleo bih da se tako nešto ponovi, možda ne tako veliki prostor, ali taj osećaj... S druge strane i klupske svirke su super jer tu imaš veoma neposredan kontakt s publikom. Verovatno će biti i toga. No, još je rano da pričamo o turneji...